Бивши учитељи и надзорници

Од 1919/20 до 1944/45 године били су ови учитељи у Жагубици: Милојковић Милева, Стојковић Стана, Слепчивић Глигор, Пековић Милева, Лабор Анка. Јеремић Наталија, Кнежевић-Пантелић Роксанда. Павичевич Божидар, Перовић Рудолф, Виткич Емилија Ћиркович Јелена, Пешић Владимир, Костић Мирјана, Димитријевеић Драгиша, Радивојевић Емилија, Пантић Станиша, Перовић Ирина, Јергић Добрила, Јоцковић Зорка, Милић Живко, Миловановић Милан, Јоцановић Љубица.

Надзорници у периоду после Првог светског рата: Иличић Ђорђе, Анђелковић Душан Кострешевић Душан, Тијановић Радивоје, Берић Мирко, Удински Јов. Светолик, Стојановић М. Душан, Новаковић А. Ђорђе, Конић Миџ. Ђорђе, Вујановић Никола

Љубица Стојадиновић

Љубица Стојадиновић је рођена 1945. године у Изварици код Жагубице. Била је наставница у ОШ Моша Пијаде у Жагубици. и предавала српски језик и књижевност. Објавила је књиге под насловом "Отргнуто од зборава". Прва књига је из те едиције отргнуто од зборава ученика ОШ Моша Пијаде(1977 - 1997). "Отргнуто од заборава" - (Историја и легенде Хомоља) Хомољци у ратовима од 1912 - 198 и Хроника Хомоља (I део - Хомоље Омуљи део кнеза Лазара,II део - Ризница Хомоља и III део - Духовно благо Хомоља.) Бавила се снимањем етнолошких документарних филмова. За свој филм "И отворише врата раја" добила је награду "Прохорски анђео" на IX међународном фестивалу етнолошког филма у Београду. Добитник и признања на фестивалу "ФЕСТЕФ" у Кучеву за Филмове"Бадњи дан у Хомољу", "Велики четвртак", "Рајско цвеће и "Покладе" (2000. и 2001.). На Х еђународном фестивалу у Београду учествовала је са филмовима "Хлеб живота", "Чувари ватре" и "У колевку сан, под колевку не сан". Била је члан Удружења писаца просветних радника Србије од 2001. Умрла у Жагубици 2008.године.

Митар Трифуновић - Учо

Рођен је 1880. године у селу Брвнику, код Босанског Шамца. Године 1918. после завршетка рата и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, вратио се у Тузлу с чином наредника-водника српске војске. Био је један од истакнутих руководилаца и организатора радничког покрета у Босни и Херцеговини. На листи КПЈ изабран је, 1920. године, за народног посланика. Те године је руководио штрајком рудара, који је трајао три месеца и другим штрајком рудара, који је познат као „Хусинска буна“. У току 1935. године стварао је организације Независних синдиката и руководио штрајком дрводеља. Нарочито се истакао у борби против фракционаштва унутар КПЈ. Власти Тузле су га интернирале у Босански Шамац, где је остао све до 1940. године. За народног хероја проглашен је 27. новембра 1953. године.

Основна Школа „Моша Пијаде“ у Жагубици покрива још и седам одвојених одељења и то: Суви До, Изварица, Рибаре, Осаница, Јошаница, Вуковац и Милатовац. У протеклом периоду школа је у оквиру наставног плана и програма рада остварила све циљеве и задатке образовно-васпитног рада, од своје основне делатности, затим описмењавања и образовања одраслих па све до иновирања наставног процеса као и плодне разноврсне сарадње са друштвеном средином.

Из ове школе су изашле многобројне генерације ученика који су данас разни стручни свих профила широм бивше Југославије. Прва знања у овој школи стекао је и наш познати научник и академик Младен Јосифовић из Сувог Дола.