Основна школа у Жагубици
основана 1845. године
    
Насеља Жагубице

Милатовац

Ово насеље спада у најстарије хомољско насеље. Датира из 1467. године под називом MILATOFCE. Језик и култура су српски, екавског наречја – старијег говора. Срби су се са југа повлачили према Угарској, и то по планинама да их Турци не примете.

Дању су били у збеговима по шумама, тако да су насеља за Турке била пуста, а ноћу долазили кућама да нешто ураде и узму намирнице.

Вуковац

1467. године Вуковац се води у попису насеља покрајине Браничево под називом PEŠČANICA.

Под истим називом постоји место изнад Вуковца код извора Вуковачке реке и старо гробље.

На аустријској карти се бележи 1725. године под називом WUKUTZA. 1738. године по наредби аустријске управе и овде долазе породице из влашких крајева, али пошто их је било маље примили су језик и културу од староседелаца Срба.

Поједини делови насеља сачували су успомену на влашке породице: Брсковићева Мала, Ерска Мала, Блажићева, Орманска, Кузманска и Тулумчићева.

Села су за време цара Душана у свом називу имала реч „вац“ – село.

Јошаница

Назив за ово насеље се спомиње у турском попису 1467. године, под називом YOSANICA. 1718. године за време Пожаревачког мира наводи се под именом JOSCHANICA. Језик и култура су српски екавског наречја – старијег говора. У Јошаници постоје староседеоци Хомоља – ЈЕЛИНИ. Забележена је Јеленска мала по староседеоцу Јелина.

Хомоље 1467.године - област тадашњег Браничевског Субашилука

Осаница

Турска сила је опустошила Хомоље 1690. године па и Осаницу, која се касније на аустријској карти поново налази са именом OSSANITZA на истом месту. Ово насеље се налази у повељи кнеза Лазара, који је дао манастиру Горњаку 1380. године, заједно са Доњим Адујевом. Први становници били су Срби и Власи се досељавају 1718. године и били су у већини па су утицали на језик и културу српских породица, тако да је то влашко село.

Староседеоци Јелини се помињу и у овом насељу, породица Бачића, Јоргонићи, Томићи и Лупшићи. У Осаници такође постоји Јелинска мала. 1718. године долазе Власи из Баната и прихватају назив насеља.

Рибаре

Рибаре је мало планинско село смештено на пола пута између Жагубице и Крепољина у живописној клисури поред саме реке Млаве. Село је раније било смештено дуж пута и звало се доље Аљудово. Бежећи од најезде Турака становници тога насеља склонили су се у подножју околних брда поред реке Млаве. Рибаре је добило име у доба кнеза Лазара.

Махале у Рибару: Кључ, Конопљиште, Куљеш, Горња мала, Бугарска мала, Рибарска мала, Братош, Зод, Циганска мала, Адујево.

Изварица

Село Изварица сматра се најстарије насеље Хомоља и постоји у свим пописима од најстаријих писаних докумената прво као ISVOR. На ово село као и на Суви До и Рибаре нису имали утицаја досељени народи са севера Молдавије и Влашке низије, мада Изварици постоји Влашки сокак. Језик је остао чист екавски старијег говора. Помиње се Јелинско гроблје изнад села Изварице.

Суви До

СУХДОЛ (Суходол) данас постоји као Суви До. Ови називи датирају од 1467. године. Хомоље насељавају породице са сјенице настањују прво Суви До а затим Камидовац. У Сувом Долу је сачуван говор са зетско-сјеничког подручја. Село је добило име по речици Долу која је стално сува. Прича се да се месту овог села некада налазило језеро које се временом исушило. Од њега је остало само дно, а њега сада зову Бујдина бара. Када се језеро исушило људи су дошли на плодно тло и настанили га.

Жагубица